ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

ПОВОДОМ 8. СЕПТЕМБРА - МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ПИСМЕНОСТИ

(Према књизи Карен Брукфилд: Свет писмености. Београд: Политикин Забавник: Књига комерц, 2005.)

• Да бисте могли да читате пиктограме, није неопходно да говорите језик особе која их је записала. Потребно је само да препознате симболе. Пробајте да пошаљете пријатељу пиктографско писмо. Шта ли ће стајати у одговору?
• Библијски хебрејски је писан четвртастим хебрејским словима. Постојале су ознаке само за сугласнике, а читаоци би из склопа сугласника закључивали које самогласнике и на којем месту треба изговорити при читању. Кад је језик Библије изумро као говорни језик и кад се јавила опасност да ускоро нико неће умети да га изговара правилно само на основу сугласника, почело је додавање самогласника у виду тачкица и цртица изнад или испод реда. Тако је овај језик добио ознаке за одређене гласове тек кад је изгубио последњег живог говорника.
• У 19. веку настао је велики број писама за језике који раније нису записивани. Ту спада наш народни језик, али и језици афричких и северноамеричких домородаца. Сигурно има оних који верују да би им школски успех био знатно бољи, а усвајање школског градива лакше, да је традиција обавезног основног образовања успостављена пре деветнаестог века, док писменост још није била подразумевана категорија.
• Рукописне књиге су биле веома вредни предмети, између осталог и због богатих илустрација у боји које су красиле њихове странице. Мастило су правили сами писари од чађи и смоле. Пигменти, који су мастилу давали боју, добијани су млевењем минерала и могли су се купити само у апотекама, верујемо – без рецепта.
• 
  Некада су слова за штампање ручно слагана, а углед штампарије је зависио од броја словних грешака које је словослагач правио. Данас је припрема текста за штампу углавном дигитална, што поједностављује исправљање словних грешака. То, међутим, не значи да су текстови који се данас штампају тачније написани од оних из прошлог века.
• За разлику од штампара, књиговесци данас користе исте алатке које су користили још пре две стотине година. Једино – данас се књиге све ређе кориче. Наиме, некада је хабање корица скраћивало век књиге, а данас је технологија израде папира, од којег су странице, препрека њиховој трајности. Раније је папир за књиге садржао доста тканине, што му је продужавало век. Данас се папир прави од дрвене пулпе и садржи велике количине киселине. Зато се он мрви и с временом се потпуно распада. Животни век му се обично процењује на 50-100 година. Ово нека је за утеху онима којима се десило да случајно униште неку књигу.
• 
  Алиса у Земљи Чуда једна је од најчешће превођених књига за децу и обавезна је лектира малишана на свим континентима. Књига је преведена чак и на вештачки језик есперанто, а постоји и њена стенографска верзија. Иако је познато да је као основу за лик Алисе Луис Керол узео карактер девојчице коју је познавао, Алисе Лидел, илустратори се у приказивању јунакиње радије ослањају на познате предлошке из анимираних филмова него на фотографију девојчице којом се завршава ауторски рукопис.
• Библиотека је одувек незаобилазан део школе. Некада у школским библиотекама није био дозвољен разговор, тако да су корисници могли да се усредсреде на књиге. Данас оне брује од компјутера и деце која раде заједнички. Мање је, међутим, познато да је слично било и у средњем веку. Једине школске библиотеке тада су биле у саставу манастира. У њима су настајале рукописне копије књига. Један би књигу гласно читао, диктирао, а остали су, у више примерака, записивали.. Како нису могли записивати истом брзином, били су у непрекидном дијалогу са оним који чита, тражећи да чита брже, спорије, да понови неки део и слично.